| |
KAŽE JEDAN ŽIDOV DRUGOM': אדמו"ר מליובאוויטש - הרב מנחם מנדל שניאורסון ! , A OVAJ ĆE NJEM': מנדל : אדמו"ר ! HA, HA, BAŠ JE DOBRA OVA ČIFUTSKA ŠALA ! AK' NJETKO NE RAZUMIJE, KO MU JE KRIV...
U zadnje vrime Požegu pohode iz dalekiju krajeva svita – prvo stigo Kinez da obiđe sve brojnije dućane svojiju zemljaka, a onda eto ti i jednog Židova (naš svit i' zove Čifuti, al' ne smijem tak' pisat da me ne bi tuž'li njekakom Simi Vizentalu). Daklem, stigo dotični efendija Efrajim u Požegu (kak' ju je sam naš'o ?), pa pravac u gradsko poglavarstvo.
Lipo ga tude dočekaše, jerbo se znade da j' to jedan jako vesel narod (i židovi i članovi poglavarstva) - da tol'ko voli šalu da svi pozdravljaju sa «šalom !».
Gradonačelnik Zdrava, znajuć to, pripremijo se za veselje, kad ono, ne lez' vraže ! Počeo Efrajim prigovarat za njekakog didu Ašnera, da šta sudovi naši čekaju. Zdrava, da bude kulturan, ispriča se za sudsku sporoću. Konda je Požega Hag.
Efrajimu ni to nij' bilo dost, neg' 'oće obić židovsko greblje, a ono zapušćeno. I porad tog podili packe gradskoj upravi. Brže-bolje obeća Zdrava da će se greblje uredit. Onda jopet pita Efrajim: אדמו מנחם ? , što u privodu znači: a đe su naše sinagoge ? I tude se oznojijo Zdrava, pa obeća da će se nješto približno sazidat.
Kak' je taj Efrajim krenijo tentat, mislim da j' potlam Zdravi prigovorijo zašt' dili šunku za Uskrs, obziroma da Židovi ne jedu svinjet'nu, pa i' to vriđa. Mordbit je zagledo i dućane koje s' do drugog rata imali Puhmajeri, Binenfeldi i drugi njegovi zemljaci.
Bit će da je iz svoje obavješćajne vriće sazno i da j' požeški gradonačelnik iz sela Mijaljevaca koji se zovedu Švabski Mijaljevci, pa ga more ucjenjivat od prilike ovak': aha, znademo mi vizentalovci da zato vi Švabe ne držite do naše bašćine u Požegi; aha, znademo mi i šta ti je bijo tata za vrime rata, aha, znademo mi i da vaš precjednik dojde u Požegu i dili darove onima što s' popisivali imov'nu našiju zemljaka u ratu, aha, njeke se vaše Požežanke udale za Arape… i tak' dalje.
Ak' mu ne bude dost' još će iskopat i to da imade čovik 3 braka, a i to nij' u skladu s torom i talmudom. Vel'ko njeko tal-mudo ! Divani stalno sa «šalom», a ni malo se ne šali. Još će se cilo poglavarstvo morat okajavat svoje i tuđe gri'je na Zidu plača u Đeruzalemu.
Videć da to take stvari prolaze, namislili smo i mi u selu da zatražimo u Požegi da nam gradskim novcima obnove staro selsko greblje u koje se već god'nama niko ne sa'ranjuje . Nij' nama stalo do starog selskog greblja, al' nij' ni Židovima do nji'ovog u Požegi, jerbo da im je stalo ured'li bi ga sami iz svojiju briktaša. Isto tak' imademo namiru da nam požeška vlast vrati iz bilog naše didove i pramdidove koji se tukoše u Galiciji i na ruskoj fronti u 1. ratu, pa se tude i skrasiše. Zašt' da lunjamo po Austriji, Mađarskoj i bilom svitu na svoj trošak. Nek' traže novinari, to im je poso, a onda kad se najdu, trk u Požegu da i' dobave natrag u domaju.
Ak' se naši opravdani zahtjevi ne uvaže, mi seljani ćemo blokirat drum, a ak' ni to ne bude dost', sazidat ć'mo Zid plača ko u Đeruzalemu.
Da ne bi sve ovo izgledalo ko njekaka pritnja, ev' jedne židovske «šalom» šale.
Sjede Amerikanac, Rus, Židov i Bosanac za trpezom i okolo njiju počela letit muva. Potira ju Amerikanac od sebe, potiraju ju Rus, potira i Židov, a Bosanac ju uvati i pojede da mu više ne dosađuje. Doleti druga muva, pa ju jopet počeše tirat, a Židov ju zgrabi prvi i ponudi Biosancu: «'oćeš ju kupit ?»
Da se ne bi Židovi naljut'li na ovu šalu, ispripovidat ću i jednu njijovu originalnu: Srela se dva Čifuta i jedan veli: אדמו"ר מליובאוויטש - הרב מנחם מנדל ! Na to će drugi njemu: מנדל : אדמו"ר ! Ha, ha, ha, baš je dobar ! Šta, ne razumijete ? Ko vam je kriv ? Ma, kak' je počelo, morat ć'mo se svi smijat.
| |
