Bilo da govorimo o planovima da se “Staro Sajmište” pretvori u komemorativni, kulturni i naučno-istraživački centar ili o početku operacije lociranja i hvatanja preostalih nacističkih ratnih zločinaca “Poslednja šansa” na proleće 2014, zadovoljan sam nakon posete Srbiji, govori za naš list direktor jerusalimskog Centra Simon Vizental i počasni građanin Novog Sada Efraim Zurof, koji je ove nedelje bio u radnoj poseti Srbiji.

– Premijer Ivica Dačić i ministar kulture Ivan Tasovac, s kojima sam se sastao, dele moje stavove i vrlo nestrpljivo čekaju početak operacije “Poslednja šansa”. Međutim, pitanje je da li će biti u stanju i na odgovarajućem položaju da sprovedu planove koje smo dogovorili. Ako se ne varam, izbori će u Srbiji biti održani u martu i tada mogu iskrsnuti dva problema: prvi su sami izbori i pitanje da li će ti ljudi biti ponovo izabrani i u mogućnosti da sprovedu plan, a drugi je pozamašna suma novca koja je potrebna za preuređenje “Sajmišta” – navodi dr Zurof.

O ratnim zločincima u Srbiji i regionu, “poslednji lovac na naciste” ponavlja da “trenutno ne postoji nijedna osoba koju tražimo, ali morate razumeti kako mi radimo: sve se svodi na to da pronađemo ljude za koje Centar Simon Vizental ne zna da postoje, a koji su dovoljno zdravi da izdrže suđenje”.

Ključne tačke operacije „Poslednja šansa”?

– Vrlo prosto, tražimo osobe koje su počinile ratne zločine i nadamo se da ćemo neke nove zločince pronaći, ali ne obavezno u Srbiji. Možda u Srbiji postoje informacije o ljudima koji žive drugde u regionu bivše Jugoslavije, ili bilo gde na svetu (za šta je predviđena i novčana nagrada, prim. aut).

Srbija je retka zemlja istočne Evrope koja ceni i podržava rad Centra Simon Vizental?

– Srbija je jedina zemlja u istočnoj Evropi koja dobro sarađuje s Centrom Simon Vizental!

Zašto je tako?

– Prvo i osnovno, deo odgovora leži u činjenici da ovde ima relativno malo nacističkih kolaboracionista. Najgori su bili Milan Nedić i ljudi oko njega. Kolaboracionisti u Srbiji nisu aktivno učestvovali u masovnim ubistvima, za razliku od Hrvatske, Litvanije, Letonije, Estonije, Belorusije i Ukrajine. Drugi aspekt je činjenica da među ratnim zločincima koje želim da privedem licu pravde postoje mnogi koji su masovno ubijali upravo Srbe - na primer Dinko Šakić, Šandor Kepiro i Milivoj Ašner. Drugim rečima, mislim da ljudi koji ovde rade na tome osećaju zahvalnost prema našim naporima da uhvatimo ratne zločince i to lično veoma cenim.

Zašto Briselćuti povodom uzdizanja ekstremne desnice u istočnoj Evropi?

– To je apsolutno nečuveno! I ćutanje, i pretpostavka da su istočnoevropske zemlje preuzele vrednosti Evropske unije nakon što su ušle u nju, a zapravo su te vrednosti napustile. Sve što se danas dešava u tim zemljama znak je da je Brisel debelo zabrljao.

Zašto je desnica u istočnoj Evropi postala razuzdana tek nakon ulaska u EU?

– Zato što su se tokom pristupanja Evropskoj uniji te zemlje jako trudile da se ne otkriju njihovi stavovi po ovom pitanju, jer u suprotnom nikada ne bi ušli u EU. Možemo to uporediti s onim što Litvanija čini sada, a to je sastavljanje Izveštaja o Holokaustu, što su morali da urade pre nego što su ušli u EU.

Šta Brisel mora da uradi?

– Mora da im jasno stavi do znanja da je nezamislivo da se ćuti o afirmaciji fašizma, da se zataškavaju činjenice o Holokaustu, da su nekažnjeni ljudi koji su ubijali i zagovarali ubijanje Jevreja. Mora svima biti apsolutno jasno da zemlje ne smeju ćutati!

„Za dom...” se liči obrazovanjem

U Hrvatskoj se nedavno desio nemili incident kada je dobar deo navijača na fudbalskom stadionu, na poziv jednog reprezentativca, uzvikivao ustaški pozdrav „Za dom spremni”?

–- Tamo je situacija malo drugačija. Kada je Stipe Mesić preuzeo vođstvo zemljom, rekao je da se o tim stvarima mora javno govoriti, da politički vrh o njima ne sme ćutati upravo zato da se ne bi dogodio incident koji smo imali na fudbalskoj utakmici. Iskreno, nije problem jedan fašista ili idiot, problem nije ni to što je on kao fudbaler uzor mnogima u zemlji, problem je što su navijači uzvratili fašističkim pozdravom. Mesić je o tome govorio stalno i strastveno, ali čak i on, iako predsednik države, samo je jedna osoba. Jako je teško da pojedinac uspe u tome, čak i ako je predsednik. Ovaj problem je toliko raširen da zahteva neuporedivo veći napor - obrazovanje! Hrvati moraju proveriti u kakvom stanju su im uybenici, a političko vođstvo mora preuzeti odgovornost da to popravi jer je ovo potpuno neprihvatljivo.

vesti.krstarica.com