Центар „Симон Визентал“ критикује Хрватску телевизију због приказивања концерта
Марка Перковића Томпсона
Од нашег сталног дописника
Загреб, 2. јула – Контроверзни певач Марко Перковић Томпсон
и збивања око њега постају својеврсни „хрватски рашомон”.
Бука и нервоза после његовог прошлонедељног концерта у
Загребу још се нису потпуно смириле, а Хрватска телевизија
постарала се да се то све обнови: у ударном термину на
свом Другом програму у недељу увече емитовала је цео Томпсонов
концерт, наравно пажљиво „очишћен” од оних проусташких
порука које су толико узнемириле и огорчиле антифашистички
део домаће јавности.
Уз то, функционери ХТВ-а су одбили протест Центра „Симон
Визентал” из Јерусалима, чији је директор Ефраим Зуроф уочи
емитовања спорног концерта упутио писмо у којем се противи
таквом поступку и подсећа да су многи у публици имали усташке
униформе, симболе и заставе.
Приказивањем тог концерта на ТВ – упозорио је Зуроф – „даће се службено одобрење
догађају који је био дрски приказ обележја хрватског нацизма,
антисемитизма и ксенофобије и тако охрабрити хрватске екстремистичке
националисте”.
„Приказивањем Томпсоновог концерта
на државној телевизији у најгледанијем термину влада у суштини
исказује своје одобравање његових порука пуних мржње” – указује
такође Зуроф у свом саопштењу.
На ХТВ-у, међутим, не мисле тако,
па је в.д. директора програма Жељко Вела на то одговорио:
„Реч о музичком догађају на којем је било више од 40.000
људи, а политику бисмо у овом случају оставили по страни.
ХТВ је јавна, а не државна телевизија, па влада над њеним
програмом нема ингеренције.”
Слично је данас реаговао и гласноговорник
владе РХ Ратко Мачек тврдећи да „хрватска влада нема никакав
утицај на било који медиј у Хрватској, па тако ни на ХРТ”.
Да ли је то баш тако остаје за посебну
анализу, али је уочљиво да је спорни концерт приказан на
телевизији (која ипак није приватна и у некаквом „независном”
власништву) само дан после општег сабора ХДЗ-а посвећеног
предстојећим парламентарним изборима.
По свему судећи, синоћње телевизијско
понављање Томпсоновог концерта послужило је анимирању – како
оне млађе, тако и оне старије публике којој је блиско срцу
„кокетирање с НДХ традицијама” – за подршку на предстојећим
изборима.
Да би парадокс био већи, влада је
осудила „покушаје употребе и истицања обележја и поздрава
из времена усташког режима”, а премијер Санадер је и на скупштини
ХДЗ-а истакао да „Република Хрватска није створена на усташтву”,
већ „почива на вредностима домовинског рата и на темељима
антифашизма као и отпору према сваком тоталитаризму”, али
очигледно није имала ништа против приказивања тог концерта
на националној телевизији.
У Хрватској, наиме, јако воле, разумеју
и користе језик симбола и гестова. Зато није тешко закључити
зашто на концертима осталих хрватских певача нема усташких
капа и застава, већ само када их приређује Томпсон. Или,
зашто на Томпсоновим концертима ниједан посетилац не носи,
на пример, општепознате левичарске симболе? Па зато што добро
знају где су и зашто су дошли, без обзира на то шта после
о томе тврдили.
politika.co.yu
|
