Nakon što je 93-godišnji stražar u Aušvicu nedavno proglašen krivim, ponovo je pokrenuta debata o podizanju optužnice protiv preostalih nekoliko nacističkih ratnih zločinaca. Većina posmatrača zahteva neograničen lov na počinioce Holokausta koji decenijama izbegavaju da se suoče s licem pravde, ali ostali ukazuju na njihove godine, pravna pitanja i teškoće u dokazivanju zločina, tvrdeći da nakon gotovo osamdeset godina, gonjenje treba da se privede kraju.

U najnovijem slučaju nemački tužioci su podigli protiv Oskara Groninga, bivšeg SS-ovca, optužnicu s najmanje 300.000 tačaka za saučesništvo u ubistvu dok je bio stacioniran u koncentracionom logoru Aušvic. Groning, poznat kao "računovođa Aušvica", sakupljao je novac iz prtljaga tek pristiglih zatvorenika, koji bi onda predao u sedištu SS u Berlinu, piše Volstrit žurnal.

Groningova parnica je jedna od trideset, a sve se vode protiv nekadašnjih stražara u Aušvicu-Birkenau, što je deo inicijative za opsežnu istragu, koju su u aprilu objavili nemački tužioci za ratne zločine. Da li će se naći na optuženičkoj klupi, zavisi od rezultata istrage i zdravlja optuženog.

Presedan za najnoviju inicijativu usledio je 2011. s presudom u nemačkom sudu Džonu Demjanjuku, nekadašnjem stražaru u logoru smrti Sobibor, koji je proglašen krivim za saučesništvo u ubistvu. To što je bio stražar koji nije bio direktno umešan u ubistva, odlučio je sud, dovoljan je razlog za presudu.

"Moje lično mišljenje jeste da zbog monstruoznosti tih zločina, postoji dug prema preživelima i žrtvama da se ne kaže jednostavno 'prošlo je izvesno vreme, to treba gurnuti pod tepih'", rekao je prošle godine za Špigel Kurt Šrim, specijalni tužilac koji predvodi obnovljene napore da se nacistički zločinci izvedu pred lice pravde.

Tomas Valter zastupa 20 žrtava Aušvica i njihove porodice u ovom slučaju. On je rekao da se žrtvama ukazuje poslednja prilika da "pred lice pravde izvedu jednog od SS-ovaca koji je učestvovao u ubistvu njihovih najbližih rođaka". On je dodao da je veliki broj njih među poslednjim preživelim iz ozloglašenog logora.

Ali pojedini stručnjaci ukazuju da su zakonska pitanja u vezi sa Demjanjukom presedan.

Kristof Saferling, profesor krivičnog prava na Univerzitetu Filips u Marburgu, rekao je za Volstrit žurnal da taj slučaj "dovodi do slabljenja ustaljene zakonske prakse" jer zločin leži u tome što je on radio kao stražar, a ne u specifičnom delovanju koje optuženog direktno uključuje u ubistva.

Drugi, međutim, tvrde da definiciju zločina treba proširiti u slučaju Holokausta. Za sada, prema nemačkom zakonu, "samo učestvovanje u Holokaustu se ne računa", rekao je profesor prava Ingo Miler za Gardijan. A to je, kaže on, istorijski propust, jer su prethodni napori da se osude SS-ovci propali upravo zbog ove uske zakonske osnove.

"Ne možemo samo da konstatujemo da nemačko sudstvo tvrdi da učestvovanje u Holokaustu nije zločin", kaže Miler, "Kada bi bilo osuđeno još dvoje ili troje ljudi, koji zapravo ne moraju da odu u zatvor, mogu da ostanu u svojim staračkim domovima, to bi imalo simboličan efekat."

Ova debata je deo stalne diskusije o sudskom gonjenu učesnika u holokaustima koji su u godinama.

"Poodmakle godine starosti često oronulih osumnjičenih izaziva sažaljenje među pojedinima u Nemačkoj, što pobuđuje pitanja da li je pravično sada sprovoditi sudske parnice nakon što im je bilo omogućeno da prožive toliko godina u miru", piše Melisa Edi za Njujork tajms. Ali opšti sentiment u zemlji, piše Edijeva, jeste da je "bolje ikad nego nikad sudski goniti" počinioce nacističkih zločina.

Najveći zagovornik sudskog gonjenja počinilaca nacističkih zločina izvan Nemačke jeste Efraim Zurof, poznat kao poslednji "lovac na naciste" u svetu.

Zurof je rekao da je presuda Groningu "dobra vest", a za Jerusalim post je izjavio da je "žalosno što se taj proaktivni pristup primenjuje toliko mnogo godina nakon okončanja Drugog svetskog rata".

U kolumni za Si-En-En 2012. Zurof naglašava da vreme ne umanjuje krivicu nacističkih zločinaca. "Oni su danas krivi koliko su to bili i dana kada su počinili zločin i ne zaslužuju nagradu što su toliko dugo izbegavali pravdu."

On takođe kaže da lov na počinioce Holokausta predstavlja upozorenje i lekciju. "Mora da bude kristalno jasno da će osobe koje počine takve zločine gotovo sigurno biti uhvaćene i kažnjene", kaže Zurof. On dodaje da je to takođe važna komponenta borbe protiv negiranja Holokausta.

U tekstu o Zurofu u magazinu Forin polisi Kejti Engelhart citira nekoliko stručnjaka koji se ne slažu s čuvenim lovcem na naciste. Istoričar Majkl Marus je rekao Engelhartovoj da se boji da je cilj sudskih parnica da se "zatvori to poglavlje" istorije, što ne treba da bude uloga nijednog suda.

Gaj Volters, autor knjige "Lov na zlo", rekao je za Forin polisi da je deo problema u vezi s lovom na naciste to što "on postaje bipolarni moralni univerzum". On izražava zabrinutost da priča koja nastaje iz suđenja pokazuje da su svi koji su bili angažovani u nemačkoj mašineriji Drugog svetskog rata ratni zločinci, bez obzira na pojedinačne okolnosti.

Groning se u prošlosti branio u tom stilu. On je rekao da bi bilo "gotovo previše" nazivati ga "saučesnikom", te je svoju ulogu u intervjuu 2005. za Špigel opisao kao "mali šraf u mašineriji". "Ako to možete nazvati krivicom, onda sam kriv, ali ne svojom voljom. U pravnom smislu ja sam nevin."

I dalje ostaje pitanje da li ove ljude, bili oni "šrafovi" ili ne, treba izvoditi pred lice pravde.

danas.rs