Adresa kapetana Kepira

Borivoj Erdeljan


Efraim Zurof ("poslednji lovac na naciste", kako ga cesto s razlogom oslovljavaju), stavio je na probu savest i sposobnost sveta da pravda stigne jednog od aktera racije 1942. u Novom Sadu. Direktor Centra Simon Vizental je u Budimpeštu doveo novinare na kucnu adresu Šandora Kepira, koji je kao madarski žandarmerijski kapetan delovao u Vojvodini. Današnji 92-godišnji umirovljeni advokat, tihi sused lokalne sinagoge citav sat je sa stepeništa svog stana tvrdio da je nevin, a da je samo službovao po propisima.
" Za mene on je moralni monstrum", navodi reci Efraima Zurofa Njujork tajms, koji je prema vestima agencija saopštio i da je prijava "o ovom coveku madarskim vlastima ostala bez akcije", a dodatno tumacenje današnjih vojnih tužilaca je da "ranije sudenje više nema vrednosti, a nova istraga bi možda trajala godinama, ako bi bila pokrenuta".
Š andoru Kepiru je dosad sudeno dva puta. Prvo još u ratu, 1944. "za nelojalnost madarskoj armiji", kad je dobio deset godina zatvora, ali je presudu bez dana izdržavanja poništio fašisticki režim. Zatim ga je 1946, posle završetka Drugog svetskog rata, komunisticki narodni sud u odsustvu kaznio na cetrnaest godina robije, ali Kepiro je vec bio u Argentini. U Budimpeštu se vratio 1996.
Izraelski sajt Inetnjus detaljno citira prošlonedeljnu izjavu Zurofa u Budimpešti: "Vlasti tvrde da ne mogu da pronadu presudu Kepiru sa sudenja 1946. Ja sam taj dokument pronašao za njih u arhivi u Srbiji i predao im originalne kopije na madarskom jeziku, ali su ipak odbili da ga uhapse." Zurof i dalje ceka.
U okviru Operacije poslednja šansa, koju jerusalimski Centar vodi da bi pre nego što umru pronalazio osumnjicene za zlocine u eri nacizma, Zurof kaže da je Kepiro jedan od cetvorice vodecih i nada se da ce biti suden. Na tom spisku je i Milivoj Ašer, bivši hrvatski policijski zapovednik u Slavonskoj Požegi.
Pre nego što je krajem septembra Efraim Zurof u Budimpešti javno "otvorio karte", u avgustu je posetio Srbiju. Razgovarao je sa visokim zvanicnicima, ukljucujuci i prijem kod predsednika Borisa Tadica, sreo se i sa prvacima jevrejske zajednice i vladikom backim Irinejom. Kepiro, koga je neumorni Zurof imao "u džepu", u javnim informacijama nije pominjan, ali je izvesno u diskreciji uspeh "poslednjeg lovca nacista" otkriven domacinima, pa je razložno ocekivati brzo i preciznije zvanicno izjašnjavanje i Srbije.
Govoreci na jednom od ranijih pomena žrtvama racije na novosadskom poprištu smrti gde je stradalo 375 Srba, 809 Jevreja, 18 Madara, 15 Rusa i dva Rusina, rabin Isak Asiel ovako je poceo svoje slovo: "Madarski žandarmi upali su u stan porodice Rajh u Dositijevoj 11. Udoban i topao stan je bio pretvoren u stratište porodice Rajh. U njemu su ubijeni glava porodice Mano Rajh star 42 godine, supruga i majka Margita stara 40 godina, cerka Magda stara 20 godina, cerka Mira stara sedam godina i sin Bernard, beba stara cetiri meseca, koju su zlikovci natakli na bajonet."
Još potresnija je citulja koju je posle zlocina, marta 1942. napisao protojerej Uspenske crkve u Novom Sadu Alimpije Popovic, koju nalazimo u knjizi "Racija u južnoj Backoj" istoricara Zvonimira Golubovica: "Leta gospodnjeg tisucu devetsto cetrdeset drugog, na pojutarje sv. Jovana, rano ujutru krvolocni Ugri zatvoriše sve domove srpske za tri dana i tri noci sa narodom u njima, i nasta pokolj nedužnih ljudi, žena i dece. Mnoge pobiše u domovima, dvorištima, ulicama, kasarnama, a najviše po obalama zamrzla Dunava, jer studen bi silna. Klaše decu pred ocima majki i otaca, a i ove pred ocima dece, i ne dadoše tjelesa mrtvijeh majci zemlji, nego pobacaše pod debelu koru rjeke zaledene, mnoge mrtve, a neke jos žive. U Šajkaškoj i drugim mjestima isto uciniše baš na Badnjak uoci Bozica."
Pre cetiri godine izraelski Centar Simon Vizental pokrenuo je Operaciju poslednja šansa u devet zemalja (Litvanija, Estonija, Letonija, Poljska, Rumunija, Austrija, Hrvatska, Madarska i Nemacka), za koju njen uporni pregalac smatra da nije samo bitka za pravdu vec je i važna komponenta borbe za istorijsku istinu, posebno u postkomunistickoj Evropi.
Jedan od ranijih ulova Efraima Zurofa bio je Dinko Šakic, komandant logora Jasenovac. Sada su na raspolaganju budimpeštanška adresa i telefonski broj Šandora Kepira, kapetana novosadske racije.

www.danas.co.