January 25, 2007

 dnevnik.co.yu
 
LOVAC NA NACISTE EFRAIM ZUROF U NOVOM SADU
 
 

 

Od pet najvažnijih slučajeva na kojima radi Centar Simon Vizental, tri se odnose na Srbiju. Ako Srbija želi da se nacističkim ratnim zločincima sudi pre nego što umru, što je i cilj operacije „Poslednja šansa“, onda mora da što pre zatraži izručenje njih trojice koje je Centar Simon Vizental pronašao u poslednjih nekoliko godina, kazao je direktor jerusalimske kancelarije Centra Efraim Zurof. Međutim, on je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Skupštini grada, saradnju srpskih vlasti ocenio kao „pre nedostatak saradnje, nego saradnju“.

- Najznačajniji živi zločinac otkriven u „Poslednjoj šansi“ svakako je Šandor Kepiro, nekadašnji mađarski žandarm koji je dva puta osuđen za ratne zločine u Novom Sadu i Vojvodini. Tu su i Milivoj Ašner, ustaški zapovednik u Slavonskoj Požegi i Ivo Rojnica, ratni zapovednik Dubrovnika, i svi oni se nalaze na poznatim adresama i sa dovoljno dokaza da im bude suđeno - kazao je Zurof.

Uprkos tome i mada je izražena načelna saglasnost državnih zvaničnika da se od Mađarske zatraži izručenje Kepiroa, Zurof kaže da sve zavisi od pravosudnih organa obe države, odnosno od političara. Zurof je naveo da je zbog toga važan odnos srpskih vlasti, ali da do sada, osim lepih reči, nije ništa učinjeno.
- I dok sam se sastao sa predsednikom Borisom Tadićem, ministrom pravde Zoranom Stojkovićem, čovek od koga sve zavisi, premijer Vojislav Koštunica iz svojih razloga me je izbegavao - rekao je Zurof.

- Svaki dan koji prođe povećava mogućnost da Kepiro i ostali izbegnu pravdi. Stekao sam utisak da Mađarska ne želi da sudi Kepirou, odnosno odugovlači proces kako Kepiro ne bi bio u stanju da mu se sudi. Pa, oni su izgubili dve presude iz 1944. i 1946. godine, koje su Kepiroa osudile na ukupno 24 godine zatvora. I to su učinili njihovi sudovi! - objasnio je poteškoće Zurof. Te dve presude su iz Beograda, preko Centra stigle do mađarskog državnog tužioca.

Zurof tvrdi da je „veoma čudno“ da su opresude nestale iz državnog arhiva, a da je Mađarska 1996. godine dala garancije Kepirou da može bezbedno da se vrati u zemlju iz Argentine. Centar Simon Vizental je 1. avgusta prošle godine podneo tužbu protiv Kepiroa nadležnim mađarskim organima, te sada, kako navodi Zurof, postoje tri opcije: ili će postojeće presude biti aktivirane, ili će Kepirou biti ponovo suđeno ili se, jednostavno, neće ništa dogoditi.

  „Poslednja šansa“

Centar Simon Vizental sprovodi 1.130 aktivnih istraga u 18 zemalja. Zurof kaže da je mnogo godina prošlo od Drugog svetskog rata, i da je to činjenica koja ne ide u prilog Centru, jer mnogi smatrajau da naciste ne treba više goniti. Stoga je pokrenuta „Poslednja šansa“, operacija Centra u kojoj se nudi nagrada onima koji dostave podatke o živim ratnim zločincima. Za 4,5 godine, koliko traje, podneto je 458 prijava, a na osnovu toga 92 osobe se nalaze pred sudovima.

„Lojalno do kraja“

Prema rečima Zurofa, doktor pravnih nauka Kepiro, prilikom odbrane pred fašističkim sudom 1944. godine, kazao je da je tražio pismenu naredbu za sprovođenje racije. Kada mu je rečeno da se naredbe izdaju samo usmeno, on je postupio po njima, „lojalno i do kraja“.
- To govori da ga nije brinula sudbina civila, već samo njegov alibi. Odnosno, znao je da je naređenje nemoralno, pa ipak se brinuo samo za svoju kožu - kazao je Zurof. Pred tim sudom Kepiro je osuđen na deset godina zatvora.

Povratak na mesto zločina

Sada devedesettrogišnjak, Kepiro je nakon suđenja u januaru i februaru 1944. godine, oslobođen, jer su Nemci okupirali Mađarsku 1. marta iste godine i amnestirali sve osuđene za ratne zločine. Nakon toga, vratio se u Novi sad, unapređen je, i kao najviši žandaremrijski oficir u Novom Sadu učestvovao je u deportaciji vojvođanskih Jevreja u Aušvic. Nakon sloma Nemačke pobegao je u Austriju, a zatim u Argentinu

  

- Sada pravosudni organi mađarske tvrde da je prva presuda, za učešće Kepiroa u novosadskoj raciji, zastarela jer se radilo o povredi žandarmske časti. Druga presuda, ona Narodnog suda Mađarske, po važećem zakonu mora da bude potvrđena na ponovnom suđenju, jer se Kepiro 1946. godine nalazio u bekstvu - navodi Zurof, i dodaje - U septembru je javni tužilac iz Budimpešte kazao da je malo verovatno da Kepirou bude suđeno. Nema šanse da taj zločinac bude osuđen, ako to suđenje prođe nezapaženo. Zato je srpski zahtev za izručenje veoma važan i zato je Centar Simon Vizental razotkrio Kepiroa.

Isti slučaj je i sa Ašnerom. Mada se zna tačna adresa u Klagenfurtu u Austriji gde živi ovaj ustaški zapovednik policije, problem su austrijske vlasti, rekao je Zurof, uz opasku da je Austrija „raj za ratne zločince“. Naime, Austrijanci nisu želeli da Hrvatskoj izruče Ašnera, jer je imao dvojno državljanstvo, da bi nakon istupanja Centra u javnosti, Ausrija saopštila da je Ašner izgubio austrijsko državljanstvo kada je 1992. godine, bez dozvole dobio hrvatsko.
- To je bilo 1. februara prošle godine. Sada Austrija tvrdi da je Ašner bolestan, u šta mi ne verujemo. Glavne Ašnerove žrtve bili su Srbi, a zahtev Srbije za izručenjem pokrenuo bi postupak protiv zločinca - kazao je Zurof.

Što se tiče Iva Rojnice, Zurof očekuje da će Hrvatska uskoro zahtevati izručenje od Argentine, koja je spremna to da učini. Hrvatski istražitelji traže dokaze u beogradskim arhivima, a i u ovom slučaju, smatra Zurof, srpski zahtev za ekstradiciju bi mnogo pomogao.
Zanimljivo, da je na pitanje ovog novinara zašto Vlada Srbije nije već uputila zahtev za ekstradicijom, bar Kepiroa, u čijem slučaju postoje dve presude, Zurof odgovorio: „Morate da pitate Vladu zašto ne čini ništa povodom toga“.

dnevnik.co.yu