|
Bivši
letonski legionari izašli su juče na tradicionalni marš u
Rigi, prestonici zemlje, na 67. godišnjicu bitke letonskih
„Vafen SS“ jedinica koje su se borile na strani Hitlerovih
nacista sa sovjetskim snagama. Efraim Zurof, direktor Centra
„Simon Vizental“ koji je došao u Rigu radi konferencije o
holokaustu, ocenjuje za „Blic“ da je juče bio tužan dan za
Letoniju pošto su vlasti te zemlje dozvolile da esesovci
marširaju Rigom.
"Ovo je deo pokušaja revizije istorije koji se dešavaju u celoj istočnoj Evropi,
a najviše u baltičkim državama - Litvaniji, Letoniji i Estoniji.
Tamo se vodi kampanja da se izjednači komunizam sa nacizmom“,
naveo je Zurof i dodao da mu je neshvatljivo da u centru
jedne evropske prestonice vidi ljude koji odaju poštu onima
koji su ubili na hiljade Jevreja.
Zurof je za naš list kazao da je u letonsku prestonicu došao
pre tri dana da bi prisustvovao konferenciji o holokaustu,
ali je na najavu okupljanja 90-godišnjih Hitlerovih pomagača
i njihovih mladih pristalica odlučio da ostane i pridruži
se protestu protiv spornog skupa.
Neki od učesnika marša dočekali su Zurofa antisemitskim povicima.
On kaže da se bivšim nacističkim pomagačima tokom skupa obratio
i zvaničnik letonske vlade.
„Oni su išli od katedrale do Trga spomenika slobode, a na
čelu su im bila dva dečaka koji su nosili zastave Letonije.
Nils Usakovs, gradonačelnik Rige, zabranio je ovo okupljanje,
ali je letonski sud poništio njegovu zabranu. Ja sam se zato
pridružio stotinama demonstranata koji su želeli da pokažu
da su protiv glorifikacije nacista“, rekao je Zurof i dodao
da je jak kordon policije sprečavao sukobe dve strane.
Oko hiljadu ljudi, među kojima je
bilo 150-200 bivših legionara i mnogo mladih ljudi, izašli
su iz gradske katedrale, gde je održano bogosluženje u čast
palih Hitlerovih pomagača i uputili se ka spomeniku da bi
na njega položili cveće.
Povorku legionara pratili su novinari i pripadnici specijalne
jedinice letonske policije. Učesnici manifestacije su nosili
letonske i litvanske zastave i pevali pesme, dok su predstavnici
antifašističkih organizacija držali transparente s natpisima
„Fašisto, seti se koga si ubijao! Da li se time ponosiš?“
Oni su skandirali: „Sramota!“ i „Fašista neće proći!“
Kod Spomenika slobode su bile koncentrisane policijske snage,
a u blizini se nalazio autobus sa specijalnim jedinicama,
za slučaj da izbiju nemiri i provokacije, kao i kola Hitne
pomoći. Prolazeći kroz špalir ljudi sa letonskim zastavama,
legionari su položili cveće na spomenik, pod zaštitom dvostrukog
policijskog obruča. Marš je ipak na kraju završen bez sukoba.
Nemački nacisti su dve letonske divizije „Vafen SS“ formirali
1943. Posle otcepljenja Letonije od SSSR, tokom nekoliko
godina 16. mart je bio zvanični datum sećanja na legionare,
koji se obeležavao na državnom nivou. Međutim, pre devet
godina, na inicijativu predsednice Vajre Vike-Frejberge taj
datum je skinut sa spiska državnih praznika u Letoniji.
Linda Murnijece, ministarka unutrašnjih poslova Letonije,
izjavila je da se policija blagovremeno pripremila za dan
sećanja na letonske legionare pa su zato provokacije sprečene.
Prema njenim rečima, dvoje aktivista uhapšeno je pred sam
miting, jedan zato što je nosio transparent na kome poziva
predsednika Valdisa Zatlersa da prisustvuje maršu legionara
i ne obeležava 9. maj, Dan pobede nad fašizmom.
Zatlers je podržao miting legionara, ali je objavio da ipak
planira da prisustvuje i obeležavanju 65. godišnjice pobede
nad fašizmom u Moskvi. Letonska policija privela je tri člana
Antifašističkog komiteta, s obrazloženjem da treba da im
proveri isprave, a Zurof je izjavio da će se založiti za
njihovo oslobađanje.
blic.rs
|
